Традиционални Видовдански успон је у суботу на Маглићу окупио велики број љубитеља планинарења, међу којима су били и чланови ПД „Волк“ из Новог Горажда.
Укупан број учесника из „Волка“ је био 7, они су се са Пријевора, Бањалучким смјером попели на највећи врх Републике Српске и БиХ. Такође, битно је споменути, да је најмлађи члан „Волка“ и уједно најмлађи овогодишњи учесник Видовданског успона била тринаестогодишња Тамара Симић. Поред горепоменуте дјевојчице, други дио дружине су предводили Матеј Вуковић и Давид Чарапић, најмлађи планинари „Волка“ који су Видовдански успон провели уживајући заједно са остатком чланова на Трновачком језеру.
Маглић је динарска планина на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе, двадесетак километара југозападно од Фоче. Маглић је планина с највишим врхом у Босни и Херцеговини, који носи назив Велики витао (2.396 м) у Црној Гори, док је на босанскохерцеговачкој страни планине највиши врх Маглић на 2.386 м надморске висине. Планина је омеђена ријеком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, ријекама Дрином и Пивом на сјевероистоку те планином Биоч на југоистоку. Маглић је изграђен од пермских стијена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на приближно 1.600 м, а изнад те висине је плато с пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (с Црним врхом), Рујевац, Сњежница, Пријевор и Мратињска Гора.
На Маглићу је и Перућица, заштићени резерват у оквиру парка, која је најстарија и једна од двије посљедње преостале прашуме у Европи. Она је највећа прашума у Европи, у парку се такође налази велики цирк Урдени долови с Трновачким језером на 1.517 м. Подножје планине и све падине богати су водом, с бројним изворима, од којих је најиздашнији Царев до, који никад не пресушује.