Свечано обиљежен Дан општине и тридесета годишњица од њеног оснивања

26.04.2023.

Свечаном академијом која је синоћ одржана у Новом Горажду обиљежен је Дан општине и јубилеј тридесет година од оснивања наше локалне самоуправе.

Уз присуство бројних званица: Начелника околних општина, специјалних изасланика Предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ, представника братских општина из Републике Србије, чинилаца јавног и културног живота наше општине, те бројних грађана, уприличен је достојанствен скуп који је учеснике подсјетио, прво кратким филмом, а касније и говором релевантних званичника, на дане настанка Новог Горажда, његовог развоја, актуелног стања и будућих перспектива.

Господин Бориша Јакшић, један од непосредних учесника у процесу настајања општине Ново Горажде скупу се обратио поприлично емотивним и чињенично поткованим говором. На самом почетку свог излагања, Бориша Јакшић се посветио Горажданској бригади Војске Републике Српске:

„Конституисање, раст и развој општине не може се одвојити од конституисања, развоја и ангажовања Горажданске бригаде Војске републике Српске. Заједно су расле, вођене истим циљем, а то је повратак расељеног српског становништва на простор општине Горажде. Пут повратка Горажданске бригаде, после егзодуса из Горажда, започео је формирањем исте у Вардишту, у октобру и новембру 1992. године, гдје се формирала команда на челу са Добром Стaнишићем – начелником штаба, добавила неопходна опрема и почело окупљање бораца. Борбени пут започео је на Сјемећу, после чега слиједе дјеловања у склопу акција „Мач“ и „Чајниче“. Потом слиједи ангажовање на подручју Игмана и Бјелашнице, те Трнова, Зворника-Бошковићи, општине Олово – Нишићка висораван. Затим слиједи ангажовање на Горажданском ратишту што је сваког борца Горажданске бригаде посебно мотивисало јер је представљало изгледну прилику за повратак на подручје своје општине… Даљи пут бригаду води преко Трескавице, Крајине и Старе Херцеговине. Крај сукоба бригада је дочекала у пуној борбеној готовости.  Легендарни начелник бригаде Добро Станишић је поред немјерљиве енергије и одлучности којом је зрачио цијело вријеме формирања и вођења бригаде, за повратак Гораждана дао и свој живот.“

 

 

У даљем току свог излагања, Јакшић се осврнуо на процес конституисања цивилне власти и оно што је услиједило након тога:

„Пут Горажданске бригаде пратила је и клица цивилне власти која је вољом српског народа општине Горажде оличена у Ратном повјереништву које је формирано истовремено када и Бригада. Привремено сједиште Повјереништва је било у једној канцеларији у згради општине Вишеград, гдје су били на услузи српском становништву поријеклом са општине Горажде. Повјереништво су сачињавали Др.Велимир Гиговић, проф. Славко Топаловић, дипл.инг Новица Крунић, проф.Мира Сладоје и други. Ратно повјереништво Срба из Горажда у овом облику егзистирало је до маја мјесеца 1994. године, када га наслеђује Извршни одбор општине у функцији скупштине општине и Извршног одбора. Дана 25.04.1993. године Народна Скупштина Републике Српске на својој сједници у Бијељини донијела је Закон о образовању Српске општине Горажде као јединице локалне самоуправе, што представља  и формално правно утемељење ове локалне заједнице као саставног дијела организације Републике Српске.“

Сваки почетак је тежак, а нарочито почеци функционисања једне локалне заједнице, у условима рата и немаштине…

„Повратком на дио територије општине Горажде 1994. године, који у суштини чини територију садашње општине Ново Горажде, почеле су суштинске активности на утемељењу и изградњи Српске општине Горажде као легалне и легитимне јединице локалне управе у оквирима Републике Српске, са пуним обавезама и надлежностима дефинисаним позитивним законским прописима Републике Српске. Маја мјесеца 1994. године Влада Републике Српске  донијела је Одлуку о формирању Извршног одбора Скупштине општине коме су додијељене у ресор рада и надлежности Скупштине општине.Такође, одређен је и персонални састав Извршног одбора гдје су двије челне функције припале др.Велимиру Гиговићу-предсједнику општине и проф.Славку Топаловићу као предсједнику Извршног одбора. Од тада, па до првих локалних избора, власт на нивоу ове општине функционише у овом формату. Осим непресушне енергије и воље, није било готово ништа. Почело се „са ледине“, уз све могуће проблеме и ограничења као што су: смјештај бораца и њихових породица као и осталог повратничког становништва, обезбјеђење здравствене заштите, обезбјеђење адекватног образовања, обезбјеђење основних потреба становништву/храна,хигијена,лијекови…, ревитализација привредних капацитета, успостављање финкционисања неопходне инфраструктуре и услуга/вода,канализација,ел.енергија,путне комуникације,птт услуге,информисање,банкарске услуга и услуга платног промета…./, санирање гробаља и заштита од пропадања Храма светог Георгија који је запаљен, однос са представницима међународне заједнице… Проблеми су били велики, могућности скромне. Али, кренуло се… Као кључни задатак поставила се обавеза смјештаја бораца и повратничког становништва. У првој години смјештено је преко 1000 домаћинстава. Паралелно са овим активностима, урађена је санација изворишта и изградња водовода Канлићи-Копачи и Гојчевићи-Устипрача. Такође, урађени су потребни путеви, обезбјеђено електро напајање, канализација и други инфраструктурни објекти. Што се тиче значајнијих инфраструктурних објеката потребно је напоменути да је струја ниског напона доведена већ за Видовдан 1994. године, поштански и телефонски саобраћај у току љета `94.  Указујемо и да се недуго потом изграђене нове пословне просторије за пошту и телеком са оптичким везама. Радио станица и емитовање програма Српског радио Горажда већ крајем авгуса `94. Пријем тв сигнала обезбјеђен је са предајника Сјенокос већ крајем године, а изградња и пуштање у рад предајника Локве у наредне три године.

Поред бројних тешкоћа условљених околностима у којима се налази српски народ и Српска општина Горажде, већ у току мјесеца јуна и јула 1994. године ивршена је судска регистрација предузећа:  „Творнице жице“, „Творнице машина“, „Сервистранса“, „Дистрибутивног центра“ ,“Хладњаче“, “Комуналног предузећа“, „Гораждепутева“ и „Тргосировине“.

Крајем августа 1994. године опочела је са радом четвороразредна основна школа у Српском Горажду. Обезбјеђен је одговарајући наставни кадар, просторије школе су реновиране а набављена је и одговарајућа и најнужнија школска опрема. Ученици од 5. разреда, па навише, организовано се превозе на наставу у Вишеград и назад. Овдје је одмах потребно напоменути да је у сљедећим годинама извршена потпуна санација и доградња зграде школе у Копачима као и изградња школске спортске дворане прије коју годину.

Здравствена заштита је у почетку обезбјеђена у склопу санитеске службе бригаде са два доктора, 4 медицинска радника и 4 возача, те неопходном минималном опремом. После извјесног времена формиран је и регистрован Дом здравља Ново Горажде те изграђена сасвим одговарајућа нова зграда. Набављена је и одговарајуаћа опрема. Да би пружање здравствене заштите било потпуније регистрована је и ЈУ Апотека Српско Горажде за коју је обезбјеђен простор и стручни радници.

Потребом за свеобухватним пружањем услуга становништву формирани су одговарајући секретаријати у склопу општинске управе.

Такође је формирана и оспособљена за рад општинска организација Црвеног крста са основним задатком прикупљање и дистрибуција хуманитарне помоћи.

Због потребе бриге о социјално незбринутим лицима у току љета `94. основан је и Ценар за социјални рад са приоритеним задаком да води бригу над малољетном дјецом која су у току рата изгубили једног или оба родитеља, као и пружање осталих видова социјалне заштите.

Да би становништво лакше и брже остваривало права из области здравствене заштите обезбјеђен је простор и отворена пословница Фонда здравственог осигурања. Исто тако, отворена је и пословница Фонда пензионог осигурања.

За смјештај полицијске станице изграђен је адекватан пословни простор.

Као један од већих инфрасруктурних објеката у којима је општина имала значајног учинка је оправка трафо станице и довођење струје високог напона почетком 96 године.

Дана 5. октобра 1995. године пуштен је у саобраћај новоизграђени пут Устипрача – Чајниче, чиме је обезбјеђена бржа и сигурнија комуникација између наше  општине и сусједних општина Чајниче и Фоча, као и осталих општина Старе Херцеговине.

За градско гробље, као значајан инфраструктурни објекат обезбјеђено је земљиште, извршено ограђивање и парцелација. На овом простору изграђени су и донирани од стране ГИП Дрина објекти Капеле и Спомен собе.

Заштита од даљег пропадања објекта цркве Светог Георгија завршена је крајем децембра `94. године. Радове су извеле радне грађевинске групе општине и бригаде. Значајну помоћ око обезбјеђења радова као и учешћем у раду дао је британски батаљон међународних снага. Коначно санирање објекта цркве завршено је после неколико година. Остало је да се заврши осликавање, те објекти одаја и музеја штампарије.

Завршен је капитални пројекат око репринта издања књига Горажданске штампарије и сабраних научних обрада тема које су везане за српско ћирилично штампарство средњег вијека. Пројекат је изнијело 12 академика са Драганом Бараћем као носиоцем пројекта.

 

 

Још у току ратних дејстава, нашу општину су посјећивали значајни људи српске културе и умјетности као што су свјетски познати  сликар и скулптор Милош Шобајић. Писац и сликар Момо Капор, кустос народног музеја Никола Кусовац, писац Горан Петровић, писац и публициста Драгош Калајић, књижевник Душко Новаковић, глумац Данило Лазовић, принцеза Линда Карађорђевић…, како би дали подршку борби српског народа и размијенили мишљења о врсти помоћи коју могу пружити.

Велики напор је учињен како би били урађени сви послови око анимирања потенцијалних бирача , евидентирања и укључивања истих у бирачке спискове за локалне изборе `96. године. Приступом и обезбјеђењем свега потребног, убијеђени су разни супервизори испред Међународне заједнице да дају мишљење да општина испуњава све задате услове како би добила сертификацију за провођење избора. Овим је практично Општина постала међународно признати чинилац без кога се на простору њене територије и без њеног питања не може ништа дешавати.

Све урађено и напријед наведено дефинишу нашу општину као заокружену цјелину која испуњава све услове за обезбјеђење потреба становништва те да је у потпуности конституисана у складу са позитивним законским прописима.

Средства за реализацију свега напријед наведеног поред општине обезбједила је Влада Републике Српске,  министарства, агеције, привредни субјекти са простора општине и други. Велику помоћ на реализацији наведеног пружиле су: општине и градови: Ужице, Краљево, Пирот, Обилић са Косова и Метохије и појединци и удружења – хуманитарни дјелатници као што су Удружење Срба „Херцег Стефан Вукчић Косача“ из Канаде, чија помоћ стиже све до данас са великим доприносом Илије и Рацка Ракановића, Драгица Петковић, Милорад Мишо Кнежевић, Милић Рашовић, Живко Миладиновић, Митар Комленовић, Младен Фуртула, Мила Радовановић и Радиша Драгутиновић, Ново и Војка Стојановић; Удружење Срба из Херцеговине који дјелују на подручју Војводине – Нада Обрадовић, Живорад и Милада Јевремчевић, ЉубишаКовачевић, Зоран Милитаров, Владислав Јанковић, Слободан Ђерић…, па им се у име Гораждана захваљујем на разумијевању, уложеним напорима и средствима која су нам доставили…  Ако смо некога прескочили – нека опрости.“

Начелница општине Ново Горажде, Мила Петковић, поздравила је присутне и обратила им се говором који описује тренутни положај општине и представља њен мандатни учинак:

„Три деценије су од када је настало Српско Горажде, потом је тамо неко одлучио да се зове Устипрача, а онда Ново Горажде. Увијек на вјетрометини свијетова, испреплитане мреже сила овог свијета, кројиле су и прекројавале, на овом парчету земље у којем гдје год погледате, свуда је дјелић или громада историје, који свједоче о славној прошлости српског народа, који је и створио Ново Горажде.

 

 

Много патње је стало у ових тридесет година, изразито неразвијена општина у којој су сви били расељена лица. Протјерани из својих кућа, са имања. Овдје су почињали нови живот, живот у којем је било много стрепње, али и наде, очекивања и разочарања.

Ипак, на нама је да истакнемо да смо успјели да сачувамо институције, створимо нове и утемељимо поредак који нас је довео и до овог великог јубилеја.

Вјерујте да је тешко бираним ријечима истаћи колико је бременит живот на овом простору, али и колико је поносан и пркосан. Зашто!? Зато што одољева, свим недаћама времена и обнавља се.

Поносна сам да ево већ седму годину, колико  сам начелник општине, да смо успјели да постигнемо равнотежу, између људског немара и пропуштених прилика, опустошене општинске касе, личних интереса појединаца и стварног живота у којем смо морали да се ухватимо у коштац са свим недаћама.Није изостала ни помоћ Владе РС, на чему смо захвални.

Успјели смо да повратимо достојанство институцијама и да ево и три деценије постојања, дочекамо с вјером да се одговорним радом може другачије и боље.

Тако да, немојте помислити да је Ново Горажде, мало и тамо негдје на раскрсници путева. Е, на тој раскрсници се и крије истина да баш Ново Горажде и постоји зато што без њега нема ни даљег пута, ни даљег кретања.

Вјерујемо да  долази и боље вријеме, вријеме у којем ће се на овом простору, развијати нове идеје и баш такве се проводити на добробит свих који овдје живе, као и околних општина.

Када се осврнемо из нас, постваљамо и питање шта је све могло да се догоди, да се уради и да се изгради. Управо, одатле и произлази да је на згариштима људских судбина, прогнаних и разасутих свуда по свијету, остао живот зато смо поносни што смо Гораждани.

Никоме никад ништа нисмо отели, а морали смо да идемо од родне груде, неки и на далеке континенте. И тамо смо доказали да смо са свог кућног прага понијели онај осјећај вриједности, домаћинске куће, и да  све градимо испочетка. Мало ко је толико пропатио као ми одавде који смо животима бранили Републику Српску.

И ово што нам је остало у насљеђе, наша је велика обавеза, да сачувамо, да с великом мудрошћу, токове, који нас и чине жилом куцавицом Републике Српске, окренемо на пут бољег  живота.

С овог мјеста, зарад нових генерација позивам све, да нас у томе подржите, да нам дате снагу да сачувамо ово што имамо. Имамо много тога, свуда су потенцијали који чекају да постану наплатив производ. А с тим производом и оно што нам је најважније да створимо нова радна мјеста, да остваримо оно што би нас чинило јачим и поноснијим.

Заиста, велике могућности су пред нама, формула за извођење резултате из ове неједначине, је у нама свима. И нама који живимо овдје и вама нашим пријатељима, да требамо пронијети глас, да нема богатог комшије, без да има и први комшија.

У овом дијелу Републике Српске, радују нас све инвестиције, нудимо и ми на овом пространству и с једне и с друге стране Дрине, богатсво, којем не треба много, да би се умножило.

За почетак, у стварању нове вриједности, математички не треба много. Насљеђе, лоше приватизације, није ни нас заобишло, због тога и данас позивамо инвеститоре с поруком да је Ново Горажде, мјесто за озбиљна улагања.

Овај крај препознавали су краљеви, као посебно мјесто, угодно и исплативо за живот. Благодат овог простора, чворишта путева и бивша велика Југославија, је знала да искористи. Видимо по заоставштини овог великог привредног комплекса. У сваком случају пред нама су озбиљни задаци, од сагледавања нагомиланих грешака, исправљања туђег незнања и похлепе.

Ово обраћање, нека остане дио истине, да смо тридесету годишњицу постојања, дочекали да стабилним буџетом, као што постоје хектари необрађене земље и хиљаде квадрата пословних простора који су сппремни за инвеститоре, тако смо се и ми изборили са хектарима по папирима дуговања, која смо успјели да измиримо и вратимо све у нормалне законске оквире.

Вјероватноћа да у будућности дочекамо боље дане, је истинска, захтјевна посвећеност озбиљном раду, без предаха. Ново Горажде, било је и биће, са својом прошлошћу и садашношћу, и оним што слиједи у будућности, свијетли примјер, борбе за останак и опстанак на овом простору.

Стога, добро нам дошли у Ново Горажде, радо сте виђени гости и хвала вам што сте одвојили вријеме и посветили га општини која је преживјела све патње и страдања и на разарању створила нови живот и утрасирала пут за ново стварање. Хвала и сретан нам свима овај велики јубилеј!“

 

Специјални изасланик и савјетник српског члана Предсједништва БиХ, Бошко Томић, поздравио је све присутне у име републичке и државне власти, а посебне поздраве је упутио својим ратним колегама и другарима са којима је учествовао у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

„Част ми је и задовољство што данас заједно са вама присуствујем овом значајном догађају. Велико је визионарство било присутно у дјеловању тадашњих српских структура на образовању српске општине Горажде. Да општина Српско горажде 1993. године није основана, на овим подручјима данас нико не би живио и то је само по себи једна велика побједа српског народа пријератног Горажда. Влада Републике Српске ће као и до сада активно помагати Ново Горажде, а на општинском руководству је да свесрдну помоћ Владе правилно распореди и организује према потребама становништва. Кроз разговор са актуелном начелницом ове општине ја сам упознат са неким тренутним проблемима Новог Горажда и лично ћу се заложити да се исти што прије и ријеше.“

 

У склопу Свечане академије, уприличен је и адекватан културно – забавни програм чији је носилац био састав „Катера“ из Источног Сарајева.