ИЗЛОЖБА ДЈЕЛА НАСТАЛИХ ДРУГИМ САБОРОВАЊЕМ ГРАФИЧАРА „ТЕОДОР ЉУБАВИЋ“ У НОВОМ ГОРАЖДУ

13.07.2021.

У Новом Горажду, на Петровдан, у порти храма Светог Георгија, отворена је изложба дјела насталих на Другом сабору графичара.

Друго по реду Саборовање графичара под окриљем Горажданске штампарије окупило је 11 умјетника и умјетница са територије Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе које спаја техника умјетничке графике. По одабиру Весне Тодоровић, историчарке умјетности и ликовне критичарке из Србије и Веселина Брковића, умјетника и декана Академије ликовних умјетности у Требињу, учесници различитих генерација и израза представили су се са по два рада. Јасна је повезаност теме другог саборовања графичара. То је Псалтир, молитвена књига, која подстиче другачије нивое свијести и савјести. Гораждански псалтир са последовањем, са своја 352 листа, најобимнија је књига Горжданске штампарије, а умјетност је најобимнији спектар симбола изражених у тежњи ка истини. И као што читање Псалтира окреће појединца ка себи, ка сопству и поимању истине, тако се и чин умјетничког дјеловања одабраних учесника заснива на посвећењу на путу ка истини.

Појам саборовања дио је духовне традиције хришћанства, а окупљање око умјетности крије потребу за континуитетима, настављањем, посматрањем времена кроз цјеловитост, баш као што се у православној хришћанској мисли  савршенство крије у цјеловитости. Истина је једна, само су различити путеви доласка до ње. Заједно са  информационим технологијама, ујметност крије и једну другу страну потребе бића, интимну тајну којој се тежи, која храни душу, покреће ум и чува срце. Упрвао у тим другачијим сферама развија се потреба за изразом сопственог унутрашњег пута ка истини која нема потребу за доказивањем, којој се једноставно вјерује.

Техника графике настала је са циљем да преноси поруке. Временом оне су се умножавале, шириле, добијале различите конотације, али су увек служиле повезивању или како се каже, комуникацији. У почетку то су били знакови, слова која су пратили симболични украси из којих се развила умјетничка графика као засебна ликовна техника. Специфичност графике као умјентичке технике у односу на остале је у начину материјализације идеје, које подразумијевају различите техничке и техонолошке поступке.  Од ручних, преко механичких и хемијских, основа је матрица, обрађена плоча са које се отискује графички лист, односно графика. У новије вријеме придружила им се и дигитална графика. У којим год техникама се изражавали, а одговарајући на задату тему, одабране умјетнике и умјетнице карактерише изражајан сопствени стваралачки приступ и естетска препознатљивост.

Више је мјеста у којима се спајају и прожимају умјетност и Псалтир. Основа свих је непосредност. У оба случаја стање које преовладава је изван или изнад материјалног, видљивог или читљивог. Иако у оба случаја говоримо о отисцима на папирима, суштина је у садржини, ономе што је иза, у дјелу из кога је настало, одакле је потекло и како се може повезати са другима. Док се Псалтир пјева и слуша чулност се стишава, у посматрању умјетности отвара се доживљај. У том пољу међусобних повезивања крије се тајна сваког појединца. Од молитвеног, затим оног умјетничког који се изразио кроз отисак до свих нас који им приступамо. Зато саборовање графичара има посебну улогу која тежи да сваке године окупи и повеже нове људе око историјског идентитета српског народа истиче Биљана Јотић, историчарка умјетности и кустоскиња.

Учесници Другог сабора графичара „Теодор Љубавић“ били су: Зоран Тодовић, Љиљана Стојановић, Бојан Бикић, Вида Стефановић, Ненад Зељић, Ирена Стопић Кнежевић, Михаило Ракита, Горан Кнежевић, Александра Божовић, Драшко Караџић и Весна Стајчић.