Одржана конференција за новинаре поводом археолошких открића на локалитету Цркве Св. Ђорђа

Конференцији се одазвао велики број медија
Археолошке ископине у порти Цркве Светог Ђорђа у Новом Горажду

У присусутву великог броја новинара, данас је одржана конференција за медије на којој су јавности представљени резултати припремних археолошких радова извршених на археолошком локалитету у порти Цркве Светог Георгија, у Сопотници, у Новом Горажду.

Након уводне ријечи Томислава Чарапића, шефа Одсјека за привреду и друштвене дјелатности у општини Ново Горажде, присутним медијима су се обратили Јереј Михајло Андрић, локални парох Српске Православне Цркве, Арсеније Мирковић, замјеник начелника општине Ново Горажде, Милијана Окиљ, представник Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске  и археолог Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине из Требиња, која је уједно и руководила извршеним археолошким радовима.

Јереј Михајло Андрић је укратко подсјетио присутне на значај који је Горажданска штампарија имала у средњем вијеку и свеприсутну улогу Српске Православне цркве у духовном и културном оплемењивању народа у том периоду, те истакао да је од велике важности за Цркву да се 2019. године на адекватан начин обиљежи 500 година од почетка њеног рада...

- Прије неки дан сам о овој теми разговарао и са Митрополитом Хризостомом, сагласили смо се око идеје да СПЦ помогне даље извођење археолошких радова, а наредне конкретне кораке ћемо испланирати у скорије вријеме, истакао је Јереј Андрић.

Замјеник начелника општине Ново Горажде Арсеније Мирковић је напоменуо велику улогу Општине у посљедњим изведеним археолошким радовима, те ставио до знања да ће Општина и даље усмјеравати све своје ресурсе у наставак ископавања, како би се као врхунац обиљежавања 500 година од почетка рада Горажданске штампарије коначно дошло до свих битних историјских чињеница везаних за битисање прве штампарије на овим просторима, али и нагласио да се без помоћи државе у овом смислу неће моћи много урадити.

Представница Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Милијана Окиљ је истакла да се археолошки радови на овом локалитету морају наставити, јер је то од непроцјењиве важности за историју и културу Републике Српске и Босне и Херцеговине. 

Новинаре је највише интересовало излагање руководиоца предузетих археолошких радова - Иване Грујић. 

- О историји овог мјеста је можда сувишно говорити, с обзиром да нам је она свима већ позната. Ипак, због честе колективне амнезије која је код нашег народа присутна, ја ћу још једном нагласити да је на подручју Горажда почетком 16. вијека радила прва штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а после Цетињске и друга на Балкану. Ово нису прва археолошка истраживања на овом локалитету, јер је осамдесетих година прошлог вијека историчар умјетности Здравко Кајмаковић, приликом обнове цркве извршио неколико пробних сонди, а да би утврдио фазе изградње саме црквене грађевине. Међутим, он у том моменту није ни вршио истраживања цијеле црквене порте, тако да није ни могао да дође до архитектонских остатака који у ствари представљају некадашњи средњевијековни манастир. Бројни су историјски извори који говоре о постојању средњовијековног манстира на овом локалитету, али ево до данас никаквих материјалних доказа о томе није било. Средњевијековни зидови које видите иза мене су управо остаци старог Православног манастира, па  после ових археолошких радова, са сигурношћу можемо рећи да је Горажданска штампарија радила у оквиру Православног манастира и штампала црквене књиге на ћириличном писму.

Новинаре је интересовало шта је то конкретно пронађено на овој локацији...

- Испод темеља бившег црквеног конака који је саграђен у 19. и 20. вијеку, пронашли смо остатке двије грађевине које су чиниле цјелину, али нису биле архитектонски повезане у овом дијелу који је ископан. Пронађени зидови су очувани у висини од око једног и по метра. Врло је вјероватно да је управо у једној од ових просторија била смјештена штампарија, јер сама штампарија није имала засебну грађевинску конструкцију, тј била је смјештена у манастирски конак. Осим архитектонских сегмената, пронашли смо и бројни покретни археолошки материјал, који нам је помогао да одредимо период настанка средњевијековних зидова. Ради се о такозваној трпезној керамици, која је присутна у већини манастира Српске Православне цркве 14. и 15. вијека, која је византијске израде и која је вјероватно увезена.

 

Такође, открили смо и 12 гробница са скелетним остацима. У двије од ових 12 гробница пронађени су остаци сићушних дугмади, које у литератури називамо "пуце", а која својом типологијом одговарају средњовијековном типу дугмади. Један скелет је имао остатке веза са златним нитима. Све речено говори да овдје имамо археолошку грађу из 14. и 15. вијека, али и касније из 15., 16. и 17. вијека, па и даље, јер је манастирски комплекс на овом локалитету битисао вијековима, независно од судбине штампарије која је након 4 године рада пресељена у Трговиште у Румунији, нагласила је Ивана Грујић.

 

Пред локалном, али и широм заједницом, сада се налази велики задатак. Потребно је што прије отпочети са даљим археолошким радовима, како би се на начин на који то и приличи организовало обиљежавање 500 година од почетка рада Горажданске штампарије. У пројекат тог обиљежавања је потребно укључити локалне заједнице из Новог Горажда и Горажда, Српску Православну Цркву, те ресорна министарства како са нивоа Републике Српске, тако и са нивоа Босне и Херцеговине.

Без културног, историјског и националног идентитета, народ на овим просторима је огољен и бездушан. Од непроцјењиве је важности установити све историјске чињенице везане за рад Горажданске штампарије, али и горажданског и цијелог горње-дринског краја.

 

Објавио: 
Категорија: