НОВИЈА ИСТОРИЈА

Општина Ново Горажде, раније Српско Горажде, настала је подјелом предратног јединственог Горажда 1994. године, а верификована након Дејтонског Мировног Споразума 1995. године.

Граничи се са Гораждом, Чајничoм, Рогатицом, Вишеградом и Фочом.Овај изразито брдско планински крај смјештен је на раскршћу путева којим се вјековима походило, трговало, али и бојевало. Ново Горажде представља малу тачку на географској карти свијета у којој се укрштају значајни и важни путеви и ријеке, сударају цивилизације, мјешају нације, вјере и обичаји...

Општина се простире на 123 квадратна километра и чини је тридесетак већих насеља са око 4000 становника. Смјештена је у средишту Горењедринске регије а налази се испод источних обронака Јахорине на надморској висини између 335 - 1300 метара.

Као трговачко средиште и градско насеље, најдиректније везано уз Дубровачку караванску трговину, Горажде се помиње 1379. године, а као отворени град 1444. године. За постанак, опстанак и развој овог краја најзаслужније је средњевјековно утврђење Самобор, кула Херцега Стефана Вукчића Косаче. Двије године касније, 1446. године Херцег Стефан десетак клилометара узводно, у Доњој Сопотници, гради цркву "Светог Георгија". У периоду од 1519. до 1521. године у њој је радила ћирилична штампарије, друга по старини на Балкану, а прва на просторима данашње БиХ.

У оквиру своје индустријске зоне налази се Фабрика Жице, Фабрика Машина, Хладњача и Дистрибутивни Центар, бројне приватне фирме и мала приватна предузећа. Развојни планови су усмјерени на алтернативне програме запошљавања људи.